sanjar

Bako moja… uzmi molim te, vodi me. Dodji. Uzmi moj duh i povedi me. Odvedi me daleko…. U proslost. Vodi me kuci bako. U nase selo. Malo i tiho. Odvedi me u jesen bako. Odvedi me kuci. Hocu da dok te drzim za ruku gledam kucu. Onako s ulice. Molim te pusti me da je gledam. Ne nisam se nagledao. Treba mi jos puno vremena. Hocu da je gledam u tisini. Nedaj nikome da mi remeti sliku. Zelim da ako treba da umrem da mi ova slika bude poslednja. Moja kuca. I moje dvoriste. I moja terasa i tresnja i jabuke i sljiva. I kruska na kapiji pokraj starog jasena. Pusti me da gledam ves i zavese prostrane na ogradi. Hocu da upamtim svaku neravninu na kamenoj fasadi. I dimnjak nakrivljeni i lozu ispred sobe mojih roditelja. Pusti me da slusam kako laje pas dok veselo mrda repom jer me ponovo vidi. Udjimo bako. Povedi me kroz sobe. Odvedi me u sobu mojih roditelja dragih. I u sobu moje sestre mile. I mog malog brata hocu da vidim. Da me nasmeje nevinim idejama o svetu, kompjuteru, zivotu, ajmo u dnevnu sobu bako. Gleda mi se televizor. Hocu tako silno svim telom i svom snagom da zagrlim zidove. Da udahnem sve mirise. Da osetim svoj dom. da oslusnem sporet dok u njemu veselo pucketa hrast. Znam. Odvedi me jos dalje u proslost. Hajde da kao nekad cuvamo ti kravu a ja i seja kozu. Znas, pored pruge. Kao nekad. U srecne dane. Ne nemoj. Kratko su trajali. Podsecaju me na razlog sto ih nema vise. Ne bako ne zelim ponovo videti kako nam ruse zivot. Hajmo malo napred. U zicu. Dok pada sneg a ti mi pricas price i pusis drinu. Hladno mi je a ti me ljubis po kosi. I dalje je hladno. Mozda zato sto na prozorima nema stakla, pa da sigurno je zbog toga. Kuca je stara. Ne svidja mi se. Hajmo dalje . ajde u ono vreme kad smo se vratili. Hajde da setamo ja ti sestra i bata. Ajde kod nas bako da jedes. Ajde spremila mama vruc hleb i pasulj. Onaj nas stari seoski. A ima i razlevnice. Jel hoces pomoc. Ajde reci sta da uradim. Uradicu sve. Vodi me bako molim te. Ovo nije moja zemlja bako. Nije moj narod. Ne pricaju naski. Ajde bako molim te. Vodi me kuci. Vodi me da gledam ravnicu i prokletije u daljini. Vodi me da vidim crkvu. Hajde molim te bako. Uzmi me za ruku i povedi moj duh. Ne svidja mi se ovde. Odvedi me pa makar bilo kao u snu. Da uradi tako. Ja volim da sanjam. Makar me pomazi ako nista drugo. Daj da makar poput promaje osetim tvoj dodir. Da osetim da nisam sam u tudjini. Molim te bako. Makar da se na kratko osetim voljeno. Necu da placem obecavam. Samo me odvedi kuci. Da budem s mojima. Makar da ih gledam dok jedu vruce krofne i sir. Molim te bako. Odvedi me. Da ih gledam s prozora krisom barem. Molim te bako odvedi me. Spava mi se. Pozuri dok ne zaspim. Pozuri jer oci su mi umorne. Ah kako su lepe te tvoje tuzne plave okice. Pune topline i ljubavi. Volim te bako i molim te. Odvedi me. Uzmi me za ruku i povedi me. Sto dalje odavde. Bako.

(#)

Momenti della solitudine.. :: Аутор wishmaster 22:28