sanjar
Понедељак, Јануар 03, 2011
Буди ме светлост далеког сунца. Свиће још један дан. Напољу је хладно и бело. Права зимска идила. Полако се одвлачим до купатила. Пет минута посматрам себе. Не, ово нисам ја!
Боре и по нека седа у коси. Очи уморне... Тешим себе да је то због неиспаваности. Изгледам тако старо.. Шта је то самном?
Грицкам неки чипс на столу и нестремице гледам у тв. Југословенски филм. Брена ил тако нешто.... Мама почиње да се присећа тих лепих времена.. Штета! размишљам. Стварно штета што се све око мене мења....
Помисао да никада нисам био ван земље, сада делује тако смешно... Живех ја у неколико Југославија, Србија и Црних Гора, а сад сам дочекао да и ово парченце Србије буде независно. Ма дај! Више ме није брига! Какве користи од политике? Кога то уопште занима?
Рекох, ајде да мислим позитивно. Распуст је, кући сам. Не знам зашто прижељкујем да се вратим у интернат? То је моја маска, привидно леп живот далеко од куће...
Стављам слушке у уши и покушавам да се опустим...
Хеј, за пар сати ова соба биће испуњена пријатељима... Од трена када буду крочили у њу, почеће сви у глас о томе како је ко провео Нову. Добро. Нећу да жалим... Шта сад. Било па прошло. Смешкаћу се и постављаћу питања, иако ме баш и не занима њихово лудовање..
Хеј, па ипак сам ја завршио курс медијације и комуникације?! Знам ја како да се претварам да неког слушам... Лако је то. Ево савета:
Прво и главно, увек гледај у очи особи која ти нешто говори!
Не скидај благ осмех са лица, чак и кад је тужна тема јер тако дотичној уливаш подршку и она мисли да је разумеш!
Чим заврши тезу не чекај већ одма постави питање. Она ће у још већем заносу причати и причати.... А ти издржи...Шта те кошта. И то ће проћи....
Кад смо код тога, не могу а да вам не испричам скорашњи догађај... Начуљите очи!
***
Е овако. Као што сте могли закључити, ја живим на Косову и Метохији. Тачније, живим у равној Метохији која је по ивицама окружена најлепшим Проклетијама и Шаром. Но добро. Ми одавде, познати смо по патријархалном васпитању, побожношћу....
Е сад. Мало јужније, доле код Призрена постоји једно сасвим типично Метохијско село. У њему постоје дванаест цркава и један манастир. У том мирном и тихом месту, у коме сви живе онако како се од њих и очекује, културно и фино, у том селу где житељи нису навикли на скандале, десило се нешто незамисливо!
Наиме, прелепа девојка. годину старија од мене, побегла је од своје куће и удала се. Можда вама то није тако необично, али за метохијанце јесте, итекако!
Она, Марија, отишла из богате куће да би се удала за обичног конобара?! Па кад је то код нас било? Т о је незамисливо! Богати иду за богате, хаџије за хаџике, сиромах за сироте.... А она? Брука у село, и вест се шири....
Питате се како ја знам за ово? Шта нисам вам реко? Извините.. Ево овако. Марија је певачица. Заједно смо били на школовању у Северној Митровици. Чак смо у исту школу ишли. Упознао нас је мој нај другар. Често смо излазили по кафићима, ћаскали и дуванили.... Она је имала предиван глас, дугу косу и црне очи. Увек је била ведра и насмејана, амбициозна када је каријера у питању....
Она тако савршена, отишла за конобара.. Ајој муко... Прича ми друг били да је виде... "Што си се удала Маријо? Млада си, твоје тек долази!" Знате шта је она одговорила? " Па они мени рекли, његово друштво, ајде удај се! Ја сам рекла нећу! Они опет ајде море удај се, и мени било глупо да кажем не!"
Ајој муко... Е ово је хит!
Има код нас обичај, младенце затворе у собу прво вече, замислите њен муж није хтео и спавао је на каучу.. Смешно, жалосно! Но добро, шта сад. Схватиће она да је то само младалачки занос!
***
И, шта је наравоученије? Немојте се заносити с љубављу! У овим годинама не знамо дал је особа којој себе предајемо заслужила нашу љубав... Пазите се! Да се небисте повредили а онда патили! Љубав може бити опасна!
Тек када сте сигурни да имате ону праву особу крај себе, тек тад се препустите чарима љубавним. Онда је чувајте, грлите и немојте је испустити!
Ваш Господар жеља.
(#)
Прво, да ја теби пожелим дободошлицу! Надам се да ћеш овде пронаћи онај неки мир и бег од стварности.
Као друго, да те похвалим :)
Ти мени нешто причаш, а гледај себе! Свака прочитана реч те тера да наставиш са читањем!
А што се тиче Марија, ма, свуда их има.
И касније ће и она схватити шта је урадила. Ал' време се не враћа.
Odlična priča.
Slažem se sa Behappy, ovo je odlično mesto za pričanje.. ili beg.. kako god.
Iako sam pažljivo čitala, zaista čitala slušajuči te kako pričaš, nikako pretvarala, mogu da zaključim da si sasvim dobro počeo, iako si bio i sam skeptik na početku.
Potrudi se nekada da odgovoriš na komentare onih koji te čitaju ukazujući im na taj način poštovanje.
:) Moj predlog, tvoj izbor.
Grešake imaju svoju cijenu. Marija će svoju možda plaćati odloženo, a ti ne bježi od stvarnosti već gradi sebi život po svom ukusu i piši.
Ovdje možeš da pišeš šta i koliko želiš. Ukoliko budeš ovako nastavio imaćeš još veću pažnju. Ajd u zdravlje i živio.
pozdrav
I ja da ti poželim dobrodošlicu...Takođe kao i naši drugari...sviđa mi se da te čitam...da te slušam takođe...veliki pozdrav!
"Velika je to mudrost umeti razgovarati sa čovekom" - ćini mi se da dobrom stazom koračaš.
Sretna ti Nova godina i početak blogovanja
Prijatno!
hvala svima
Ljudi hvala vam na podrsci.... iskreno mislio sam da se nikom nece dopasti prica s obzirom da nije neki dogadjaj neobican... Behappy hvala ti! Drago mi je da ti se dopada, a mnogo mi znaci tvoje misljenje!
blackmoonlight>>hvala svaki savet ce mi dobro doci.. potrudicu se da svima odgovorim...
mandrak72>>hvala i tebi! nadam se da cu biti dobar...
leopard>>hvala
domacica>> hvala nadam se da necu skrenuti s te staze...
srecna vam Nova!
Još jedan savet..
Svakom odgovori posebno, tako će tvoj post imati veći broj komentara, pa će možda stići na listu koja je na naslovnoj strani.. članci o kojima se najviše komentarisalo..
Ti si četiri komentara stavio u okviru jednog.. sledeći put napravi četiri, svakom posebno.
A meni je drago sto cu ovako bar znati kako razmisljas. A mozda te i bolje upoznam.
Sve u svemu, pisi! :)
